Akademska zajednica se poslednjih meseci nalazi u žiži interesovanja javnog mnjenja i medija. Univerzitetski nastavnici su, kao njen sastavni deo, takođe u fokusu, i to primarno vezano za njihov odnos prema studentskim zahtevima, blokadama i pratećim aktivnostima, ali i zbog tretmana kom ih izlažu resorne nadležne institucije vezano za promenu radnog angažmana i finansijske reperkusije.
Međutim, postoji problem kom su univerzitetski nastavnici kontinualno izloženi, a koji godinama ostaje nerešen u visokoškolskim institucijama naše zemlje. Naime, krovni zakon – Zakon o visokom obrazovanju Republike Srbije, definiše tri zvanja univerzitetskih nastavnika: docenta, vanrednog profesora i redovnog profesora. U viša zvanja se nastavnici biraju nakon isteka određenog perioda ukoliko ostvare pravilnikom definisane rezultate u svom naučnom/ umetničkom i nastavnom radu. Sporna je činjenica da su izbori u zvanja docenta i vanrednog profesora na određeno vreme, a tek se izborom u najviše zvanje – zvanje redovnog profesora, dobija ugovor o zaposlenju na neodređeno vreme. Izbori na određeno vreme za docenta i vanrednog profesora su problematični iz socio-ekonomskih razloga. Osim toga, postoje i slučajevi kada procesi izbora u viša zvanja i ocene dostignuća kandidata nisu bazirani na akademskim interesima institucije i studijskog programa na kom je nastavnik angažovan, već su obojeni subjektivnošću, netransparentnošću i neprimerenim interesnim radnjama. Time se docenti i vanredni profesori godinama stavljaju u poziciju neizvesnosti i nesigurnosti jer se po isteku izbornog perioda mogu suočiti i sa gubitkom radnog mesta. Zaustavljanje univerzitetske karijere na ovakav način je višestruko štetno. Štetno je po nastavnika, zbog uloženog višegodišnjeg rada i resursa, doprinosa specifičnoj oblasti kojom se bavi skroz naučne/ umetničkom i nastavne publikacije, zahtevna angažovanja kao mentora/ savetnika kroz rad za pojedinca i zajednicu. Na gubitku je i naša zemlja, jer su na državnim univerzitetima uložena budžetska sredstva u stvaranje stručnjaka koji bi trebalo da služe podmlatku i sistemu više decenija. Povrh toga, u godinama koje su obeležene odlivom mozgova, sprečavanje gubitaka članova akademske zajednice bi moralo da bude na vrhu naših prioriteta.
Neposredan povod za ovo saopštenje Sindikata Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada je slučaj naše koleginice dr Senke Bajić, docenta. Koleginica Senka je zaustavljena u procesu napretka u svojoj univerzitetskoj karijeri time što joj je onemogućeno raspisivanje konkursa za izbor u više zvanje, iako ona uslove za napredovanje zadovoljava. Raspisivanju konkursa se najpre usprotivila njena matična katedra, a zatim i matični departman kao viša organizaciona jedinica. Sindikat Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada podiže svoj glas protiv ovakvog tretmana koleginice i poziva, kako njene kolege na katedri i departmanu, tako i Upravu Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada da omoguće dr Senki Bajić ravnopravan i uobičajen akademski tretman u njenom karijernom napredovanju.
Zalaganje za promenu Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije u pogledu radnog angažmana svih univerzitetskih nastavnika na neodređeno vreme se nalazi u programu rada Sindikata Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada i jedan je od željenih rezultata našeg delovanja. Ovim saopštenjem, izražavajući jasnu podršku koleginici dr Senki Bajić, ukazujemo i na potrebu promene ove zakonske regulative i njeno usklađivanje sa zakonskom regulativom koja važi za naučna zvanja u našoj zemlji, gde je nedavno izvršena promena u zaposlenje na neodređeno vreme, kao i na potrebu usaglašavanja sa primerima dobre prakse koja po ovom pitanju postoje na internacionalnom nivou.
